Paket za integritet u politici- deliberativni izbori i planovi integriteta za političke stranke!

Ovaj tekst ne pišem kao stručnjak za izborne sisteme, jer to nisam. Ovo je pokušaj sociologa da svojim predlogom unapredi integritet izbormog procesa. To bi posredno trebalo da poveća slabašni institucionalni, profesionalni i građanski integritet u Srbiji. Prema istraživanjima koje je BIRODI sproveo na temu integriteta pokazuje da postoji jasan trend rasta anomije i dezorganizacije. Rezultat takvog stanja je nastanak tzv. latentnih struktura i funkcija. O tome šta se dešava među političkim strankama BIRODI je izvestio javnost u analizi o integritetu poličkih partiji gde su učesnici istraživanja bili predstavnici tih istih stranaka. Tada smo kao lek predložili uspostavljanje obaveze da političke partije moraju da imaju planova integriteta kao odgovor identifikovano lidersko oligarhijske organizovanje, zatim funkcionalnost, odnosno legitimnost koju političke stranke grade u van-političkom, odnosno polju ličnih, poslovnih, karijernih interesa partijskog vođstva i članstva. Partijsko organizovanje je postalo partikularno i dezideološko i nepredstavničko/reprezentativno organizovanje koje je samo sebi svrha. Ovome treba dodati da ključne tačke rizika po integitet neke političke stranke: prijem u članstvo, napredovanje unutar stranke, imenovanje stranačkih funkcionera na javne funkcije, postupanje lidera i užeg rukovodstva stranke pri donošenju odluka, polaganje računa stranačkih funkcioner za postupanje na javnim funkcijama su ostavljene bez regulisanja mehanizmima integriteta . Sva moć i odučivanje je u vrhu stranke po principu vlast odozgo, potčinjenost odozgo. Ako imate takve političke stranke, da li je moguće da imate drugačije i javne institucije? Po definiciji to je koruptivna situacija, koja se iz partija preliva na javne institucije i leči se samo primenomplanovima integriteta!
Za publiku, odnosno birače, političke stranke se predstavljaju kao milenaristički pokret na čelu sa liderima – mesijama koji znaju put ka “zlatnom dobu”. To im ide od ruke, jer autoritarnost je bitan element ovdašnje društvene karaterologije, koja poništava vidljivost specifičnih interese bez kojih nema ideološkog diverziteta.
BIRODI inicijativi planova integriteta, koja ovo koruptivno stanje treba da promeni, a koju podržava više od osamdeset procenata građana Srbije, pridružujemo još jednu. Pa, ko izdrži.  Predlažemo da se kao vid unapređenja integriteta političkih partija uvede organizovanja deliberativnih izbora kao obaveza za prijavi izborne liste.
Bez komunikacije u javnom prostoru, nema javnosti, bez javnosti nema politike, bez politike nema političkih partija.
Aktuelna partijska scena u Srbiji se svodi na institucionalno, kadrovski, finansijski slabašne stranke opozicije koje su odgurane od glavnih kanala komunikacije sa građanima (mediija) i dominantne stranke na vlasti koja ne postoji van lika i dela predsednika stranke-države.
Cilj ove inicijative je da se putem deliberativnih izbora, u čijoj osnovi su deliberativna istraživanja, podstanku i unaprede proces politizacije, odnosno ideologizacije javnog mnjenja, participacije građana koji bi time stvorili nikad dobijen osećaj psihološkog vlasništva građana nad procesom izbora i političkim strankama kao reprezentima njihovih interesa. Ovo je jedini način da se razvije integritet u politicim, a time i integritet izbornog procesa.
Delibertivni izbora se sastoje iz dve funkcionalno povezane faze.
U prvoj fazi se mapiraju prioriteti građana i asocijacija (strukovna udruženja, sindikati, komore, NVO, mediji, akademska zajednica). Rezultat ove faze bi bili: lista prioriteta, lista rešenja, profili karakteristika poslanika, odbornika i kandidata za gradonačelnika i predsednika Srbije. 
U okviru druge faze bi se organizovala promotivna kampanje kandidata za odbornike, poslanike ili predsednika Republike. Oni bi bili u prilici da ponude rešenja za probleme i prioritete koji su na listi problema. To bi bio obavezni deo kampanje. Kandidati bi imali mogućnost i kandidovanja drugih prioriteta i predlaganja rešenja i to bi bio neobavezni deo. Kandidati bi imali priliku da predstave svoje osobine u odnosu na osobine mapirane u okviru profila za kandidate tokom prve faze.
Dve finalne aktivnosti druge faze deliberativnih izbora su glasanje zainteresovane javnosti, kroz koju bi se saslušala opoziciona javnost i sprovela anketa na reprezentativnom uzorku kako bi se slušala opšta javnost.
Za razliku od prakse koja je uradio PASOK 2006. godine ili prakse koju je primenila opozicija u Mađarskoj na lokalnim izborima u Budimpešti, o kojim nas detaljno obavestio Vujo Ilić, koji su selektivni izbor za kandidate opozicije na lokalnim izborima, kroz deliberativne izbore bi političke partije uspostavile komunikaciju sa potrebama i problemima građana. Istovremeno građani bi bili u prilci da evaluiraju rad stranačkih aktivista i funkcionera i utiču da stranačku selekciju izbornih kandidata. Sve ovo treba da omogući ostvarivanje funkcije stranke, servisa građana za realizaciju njihovih interesa, prava i potreba, koji se biraju na javnoj nabavci zvanoj izbori.
BIRODI je izgradio infrastrukturu za deliberativna istraživanja. Ona se nalazi na www.tvojstav.com. Upučujemo poziv hrabrima poličkim strankama, biračima i medijima da nam se pridruže u ovom eksperimentu bez obaveza! Političke stranke postoji radi nas, a ne obrnuto. Isto važi i za izbore. Građani se pitaju.

Zoran Gavrilović, sociolog, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja – BIRODI