BIRODI analiza predloga/platformi za unapređenje izbornih uslova koje su izradile stranke i pokreti opozicije 

Teorijsko – metodološka osnova analize

 

U uvodnom delu ćemo predstaviti centralni pojam, a to je izborni integritet. On predstavlja sumu institucionalnog, normativnog, profesionalnog i građanskog integriteta, odnosno raspoloživih resursa (materijalnih, tehičko-tehnoloških, kadrovskih, organizacionih, praksi), ostvarenih rezultata i uticaja.
Institucionalni aspekt izbornog integriteta se ogleda u integritetu izbornih institucija, kako onih koje su neposredno nadležne za sprovođenje i zakonitost izbornog procesa, tako i onih koje su posredni akteri izbora. Prvenstveno govorimo o izbornim komisijama i regulatornim telima koja se staraju o postupanju medija, skupštinskom nadzornom telu , sudovima i javnim tužilaštvima. Iz funkcionalne vizure sve nabrojane institucije imaju svoje uloge, odnosno nadležnosti od čijeg izvršenja zavisi da li za njih možemo reći da imaju integritet ili ne. Funkcionalnost integriteta je oličena u nadležnosti (ne)izbornih aktera u izbornom procesu. Sve to je definisano Ustavom Srbije, zakonima i podzakonskim aktima, tj. instrumentima etičkog regulisanja (etičkim kodeksima) kojima se na (ne)posredan način uređuju prava i obaveze izbornih aktera, odnosno nadležnosti institucija. Iz svega navedenog nastaje normativni integritet izbornog procesa.
Svojevrsna spona institucionalnog i normativnog integriteta izbornog procesa je profesionalni integritet javnih funkcionera i javnih službenika – javnih profesija, odnosno pripadnika profesija. Oni na oltar izbornog integriteta stavljaju svoju ekspertizu i profesionalnu etiku u nameri da upravljanjem i odlučivanjem u okviru izbornog procesa, odnosno upotrebom stručnog znanja u tumačenju i primeni izbornog zakonodavstva, obezbede fer i poštene izborne uslove. Sve navedeno čini integritet izbornog procesa, njegov sistemski aspekt.
Nasuprot sistemskom aspektu izbornog integriteta nalazi se integritet izborne javnosti.
Integritet izborne javnosti je svojevrsni kontrolor, odnosno korektor sistemskog integriteta. Integritet izborne javnosti čine stakeholderi, tj. zainteresovane strane: birači, političke partije i sa njima povezane marketinške agencije i agencije za istraživanje javnog mnjenja, donatori. S druge strane, integritetu izborne javnosti (ne)doprinose mediji, strukovna udruženja i komore stručnjaka, akademska zajednica, ali i domaće i međunarodne organizacije koje se staraju o fer i poštenom sprovođenju izbornog procesa.
Izborna javnost utiče na integritet izbornog procesa putem deliberacije, tako što ga čini participativnim, inkluzivnim, reprezentativnim i legitimnim. Ključnu ulogu u procesu deliberacije imaju profesije javnosti: novinari, analitičari izjava i istraživači javnog mnjenja. Njihov zadatak je da svojim istraživanjem, analiziranjem i izveštavanjem stvore svojevrsnu platformu za izbornu deliberaciju. Novinari u ime građana pitaju, pozivaju na odgovornost, podsećaju, a istraživači javnog mnjenja sabiraju informacije o prioritetima, temama i javno predstavljaju stavove građana o kandidatima i njihovim programima.
Naš model monitoringa i evaluacije integriteta izbornog procesa bazira se na posmatranju sistemskog i javnog aspekta, kao i njihovog međusobnog uticaja. Tako dolazimo do istraživačkog materijala koji nam daje mogućnost da ponudimo ocenu ne samo da li su izbori fer i pošteni, već da li će postizborne institucije, prvenstveno parlament i vlada, imati legalitet, legitimitet i, najzad, integritet.
Sistemski integritet izbornog procesa se pokazuje kroz:
• Integritet izbornih institucija,
• Integritet izbornog zakonodavstva,
• Raspoložive resurse izbornih institucija,
• Rezultate oličene u primeni i potrebnoj izmeni institucionalne i normativne ravni.
Integritet izbornih institucija se meri putem izrade i primene planova integriteta iz vizure prisutnosti onih sadržaja koji (ne)posredno utiču na integritet izbornog procesa. Cilj je da se sagleda kakve nadležnosti ima data institucija u izbornom procesu, pri čemu se poredi ono što je zapisano sa onim što je sprovedeno, kako bi se uvidelo šta nedostaje.
U okviru normativne ravni integriteta izbornog zakonodavstva, u centru analize treba da bude kako su u izbornom zakonodavstvu regulisani:
• Transparentnost,
• Sukob interesa,
• Kumulacija funkcija,
• Diskreciono odlučivanje,
• Zaštita uzbunjivača, odnosno mogućnost izražavanja žalbi pre, na dan i nakon izbora.
Sve navedeno treba da bude sagledano kroz širi međunarodni kontekst koji je definisan od strane, prvenstveno, Saveta Evrope – Venecijanske komisije i Grupe država za borbu protiv korupcije (GRECO), odnosno OSCE/ODIHR.
Transparentnost, sukob interesa, kumulacija funkcija, (ne)postojanje krivičnih/prekršajnih dela uz antikorupcijsku biografiju su merila za integritet kandidata na izbornim listama.
Kada govorimo o resursima izbornih institucija mislimo na tehničko-tehnološku opremljenost, budžet za izborne radnje, brojnost i strukturu potrebnih kadrova i saradnju sa ostalim izbornim institucijama. Rezultat kao elemenat integriteta obuhvata poštovanje i kažnjivost za nepoštovanje normativnog okvira, odnosno usvojenost predloženih izmena normativnog okvira.
Naspram sistemskog integriteta izbornog procesa nalazi se integritet izborne javnosti. Monitoring integriteta izborne javnosti obuhvata analizu:
• Biračke informisanosti o izbornim programima i edukovanost o izbornom procesu,
• Integriteta političkih partija ,
• Integriteta donatora izbornih partija,
• Integriteta organizovanja profesija koje su deo izbornog procesa,
• Integriteta medija,
• Integriteta organizacija civilnog društva koje sprovode monitoring izbornog procesa,
• Slobode formiranja prioriteta građana i slobodnog glasanja,
• Deliberativnosti medija,
• Zaštite birača od nezakonitog i neetičnog postupanja.
Građani-birači svoj izborni integritet izražavaju preko svog političkog identiteta, prioriteta i izbornog ponašanja , ali i spremnosti da svoja izborna prava ostvare u skladu sa zakonom, uključujući i spremnost da ih brane ako se naruše. Političke partije su reprezenti interesa (delova) društva i one (bi trebalo da) imaju svoj plan integriteta, koji bi regulisao oblasti: finasiranja, upravljanja/odlučivanja, unutarstranačke demokratije, imenovanja kadrova na javne funkcije, zaštite uzbunjivača…
Isto vredi za integritet donatora izbornih partija, gde je potrebno utvrditi da li postoji praksa izrade donatorskih ugovora i šta oni sadrže, odnosno šta je predmet donacije i koja joj je namena. Donatorstvo je vid predizbornog glasanja, gde se zainteresovane strane svojim „ulaganjem vremena, aktivizma i materijalnih sredstava“ u određeni izborni program jasno i javno opredeljuju da podrže određeni program.
Profesionalna udruženja, kao garant profesionalne ekspertize, svojim postupanjem imaju značajan uticaj na integritet izbornog procesa samom činjenicom da mogu da regulišu i spreče nestručno i neetično postupanje pripadnika profesije. Iz tog razloga broj i vrsta slučajeva kršenja pravila struke i etičkog kodeksa, uz njihovo sankcionisanje, bitan su indikator izbornog integriteta. Integritet profesija javnosti zavisi od profesionalnog organizovanja. Situacija u Srbiji je takva da je profesionalno organizovanje novinara nižeg uticaja, dok istraživači javnog mnjenja nemaju svoje domicilno udruženje. Nije se uspelo u nastojanju da se uspostavi, premda je pokušano u više navrata.
Pored profesionalnih udruženja kao forme građanske asocijacije za integritet izbornog procesa, od posebnog je značaja integritet civilnog, sindikalnog, verskog i privrednog organizovanja. Ovo se, pre svega, odnosi na autonomnost u odnosu na državne izvore finansiranja i kadriranja na nivou civilnog organizovanja, čime se sprečava veštačka podrška i manipulacija interesima i potrebama udruženih u asocijacije.
Izborna deliberacija bez građanskog integriteta je mrtvo slovo na papiru, jer bez borbe građana za vladavinu prava, odnosno za to da zakoni i institucije budu te koje regulišu odnose u društvu, ona postaje jedna isprazna ljuštura, odnosno simulacija i imitacija izbornog procesa u funkciji njegove kontradiktornosti i zloupotrebe. Iz ovakve vizure je i nastalo građansko posmatranje izbornog procesa, koje treba da doprinese slobodnom glasanju kojem prethodi slobodno informisanje i izborna edukacija.
I na kraju, pitajući umesto birača učesnike izbora, podsećajući na prošla obećanja i njihovu (ne)realizaciju, mediji, putem svojih sadržaja, stvaraju deliberativni prostor koji omogućava izbornu javnost, a bez koje se izbori svode na puku aklamaciju.
Kako bi znali da nam predloženi model monitoringa i evaluacije „radi“ obezbedili smo „duplu kontrolu“, analizirajući integritet izbornog procesa na funkcionalan način, kroz analizu četiri funkcije:
• Reprezentacija – ko formuliše izborne prioritete, da li su formulisani u procesu izborne deliberacije ili ne, ko dominira u izbornoj deliberaciji, kakav je integritet profesija javnosti
• Regulacija – kakav je sadržaj zakona, kakav je integritet zakona
• Institucionalizacija – kakvi su resursi, integritet i uticaj institucija
• Realizacija – sprovođenje izbornog procesa u okviru regularnosti

 

Zaključci i preporuke

 

Polazeći od sledećih principa:
• Integritet (regulisan sukob interesa, transparetnost, regulisana diskreciona ovlašćenja, kumukacija interesa, etičko upravljanje)
• Zakonitost (poštovanje postojećih zakona i instutucija i njihova revizija na način da se ne prave paralelne institucije sa narušenim integritetom)
• Kažnjivost (stvaranje uslova za sankcionisanje po postojeće propisanim kaznama i povećanje izvesnosti kažnjivosti
• Participatnosti (izbori su proces koji se tiče svih društvenih aktera, ne samo političkih partija)
zaključujemo da predložena rešenja iz dve platforme se baziraju na uspostavljanju „paralelnih institucija“ sa nedovoljno definisaninm i netransparentnim procesom imenovanja članova u tim telima. Primer za ovaj stav se nalazi u predlogu za formiranje komisija koja bi nadzirala medije i ostvarivanje biračkog prava, odnosnos predlog
Iz vizure BIRODI koncepta izbornog integriteta potrebno je naći postojeći institucionalni mehanizam koji će imati integritet, stručnost i uticaj kako bi unapredio s pravom istaknute probleme. Mišljenja smo da je za integritet izbornog procesa, ali generalno institucionalno-normativni integritet, primerenije da se iskoriste postojeća institucionalna rešenja.
Konkretno, mislimo na Nadzorni odbor Narodne skupštine Srbije čije postojanje je regulisano Zakonom o izbornu narodnih poslanika (članovi od 99 do 101). Rešenje vidimo u:
• Proširivanje nadležnosti Nadzornog odbora u skladu sa iznetim zahtevima iz Platforme, koji se odnose za dve navedene komisije,
• Izmenu predlagača članova Nadzornog odbora na način da se političke stranke učesnice izbora isključe, a uključe navedeni strukovna udruženja, univerzitet, sindikati, organizacije civilnog društva … .
• Uvođenja procesa konkurisanja koju sprovodi komisija sastavljanja od strane strukovna udruženja, univerzitet, sindikati, organizacije civilnog društva … .
• Uvođenjem relevatnih kriterijuma za izbor članova Nadzornog odbora,
• Regulisanje sukoba interesa na relaciji izbor člana i člana Komisije za izbor članova, člana i poštovanje rangliste pri glasanju u Narodnoj skupštini.
Isto zakonsko rešenje potrebno je ugraditi u Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o lokalnim izborima i Zakona o pokrajinskim izborima uz napomenu da funkciju Nadzorno odbora imala pokrajnska i lokalna antikorupcijska tela definisana Akcionim planom za Poglavlje 23 mera 2.2.10.31.
Na ovaj način bi se uspostavio institucionalizovan na zakonu zasnovan u skladu sa konceptom integriteta mehanizam za nadzor i podršku fer i poštenim izborima čiji akteri ne bile političke stranke, već predstavnici zainteresovanih i relevatnih društvenih aktera čime se gradi „gnezo izbornog integriteta“.
U gradnji „gnezda integriteta značajnu ulogu imaju regulatorna tela koja su ostajala po strani kada je u pitanju jačanje izbornog integriteta. Predlažemo da se definiše, dogovori i primeni „proaktivni pristup u jačanju izbornog integriteta“ Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i zaštitnik građana, kao i Savet za borbu protiv korupcije koji bi se sastojao u pojačanoj pažnji i bržem reagovanju tokom izborne kampanje ili na slučajeve koji su vezani za politički život u Srbiji.
Tako Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može u okviru svojih nadležnosti doprineti integritetu izbornog procesa tako što će koristi svoja ovlašćenja da spreči ne samo diskriminaciju koja je definisana zakonom, već spreči stvaranje diskriminacionog ambijenta i kulture diskriminacije koja legitimiše sive zove diskiminisanja. Naime, Poverenica za ravnopravnost ima na raspolaganju prema Zakon o zabrani diskrimninacije, član 33) sledeća prava i obaveze:
• Prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona;
• Podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja;
• Podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan;
• Podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona;
• Podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti;
• Upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije;
• Prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije;
• Uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave;
• Preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
Isto vredi i za Zaštitnika građana koji po Zakonu o zaštitniku građana ima pravo i obavezu (članovi od 17 do 23) da:
• Kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave, ako se radi o povredi republičkih zakona, drugih propisa i opštih akata;
• Kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave;
• Predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.
• Vladi odnosno Skupštini podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata, ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u propisima, kao i da inicira donošenje novih zakona, drugih propisa i opštih akata, kada smatra da je to od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava građana. Vlada, odnosno nadležni odbor Skupštine, su obavezni da razmatraju inicijative koje podnosi Zaštitnik građana.
• U postupku pripreme propisa daje mišljenje Vladi i Skupštini na predloge zakona i drugih propisa, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana.
• Pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata.
• Javno preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava građana, odnosno da inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu uprave koji je neposredno odgovoran za učinjenu povredu i to ako iz ponovljenog ponašanja funkcionera ili zaposlenog proizilazi namera da odbijaju saradnju sa Zaštitnikom građana ili ako se utvrdi da je učinjenom povredom građaninu pričinjena materijalna ili druga šteta većih razmera. Ako nađe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela, Zaštitnik građana je ovlašćen da nadležnom organu podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka.
• Obavi razgovor sa svakim zaposlenim u organu uprave kada je to od značaja za postupak koji vodi.
• Nesmetano pristupa zavodima za izvršenje sankcija i drugim mestima na kojima se nalaze lica koja su lišena slobode, kao i pravo da sa tim licima razgovara nasamo.
Ovome treba dodati da organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana i da mu omoguće pristup prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu, a koji su od značaja za postupak koji vodi odnosno za ostvarenje cilja njegovog preventivnog delovanja, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom. Takođe, predsednik Republike, predsednik i članovi Vlade, predsednik Skupštine, predsednik Ustavnog suda i funkcioneri u organima uprave dužni su da prime Zaštitnika građana na njegov zahtev najkasnije u roku od 15 dana.
Ulogu u jačanju integriteta izbornog procesa (može da) ima i Poverenik za slobodan pristup informacijama i zaštitu podataka o ličnosti.
Po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Poverenik ima pravo i obavezu da:
• Prati poštovanje obaveza organa vlasti utvrđenih ovim zakonom i izveštava javnost i Narodnu skupštinu o tome;
• Daje inicijativu za donošenje ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređenja prava na pristup informacijama od javnog značaja;
• Predlaže organima vlasti preduzimanje mera u cilju unapređivanja njihovog rada uređenog ovim zakonom;
• Preduzima mere potrebne za obuku zaposlenih u državnim organima i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup informacijama od javnog značaja, radi delotvorne primene ovog zakona;
• Rešava po žalbi protiv rešenja organa vlasti kojima su povređena prava uređena ovim zakonom;
• Obaveštava javnost o sadržini ovog zakona, kao i o pravima uređenim ovim zakonom;
• Pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata;
• Izdaje i ažurira priručnik sa praktičnim uputstvima za delotvorno ostvarivanje prava uređenih ovim zakonom, na srpskom jeziku i na jezicima koji su, u skladu sa zakonom, određeni kao jezici u službenoj upotrebi;
• Putem štampe, elektronskih medija, interneta, javnih tribina i na druge načine, upoznaje javnost sa sadržinom priručnika za primenu zakona;
• Izdaje uputstvo po kojem se objavljuje informator o radu državnog organa
Pored Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Poverenik postupa i po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti koji mu daje pravi i obavezu da:
• Vrši nadzor i obezbeđuje primenu ovog zakona u skladu sa svojim ovlašćenjima;
• Stara se o podizanju javne svesti o rizicima, pravilima, merama zaštite i pravima u vezi sa obradom, a posebno ako se radi o obradi podataka o maloletnom licu;
• Saje mišljenje Narodnoj skupštini, Vladi, drugim organima vlasti i organizacijama, u skladu sa propisom, o zakonskim i drugim merama koje se odnose na zaštitu prava i sloboda fizičkih lica u vezi sa obradom;
• Stara se o podizanju svesti rukovaoca i obrađivača u vezi sa njihovim obavezama propisanim ovim zakonom;
• Na zahtev lica na koje se podaci odnose, pruža informacije o njihovim pravima propisanim ovim zakonom;
• Ostupa po pritužbama lica na koje se podaci odnose, utvrđuje da li je došlo do povrede ovog zakona i obaveštava podnosioca pritužbe o toku i rezultatima postupka koji vodi u skladu sa članom 82. ovog zakona;
• Sarađuje sa nadzornim organima drugih država u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, a posebno u razmeni informacija i pružanju uzajamne pravne pomoći;
• Vrši inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom i shodnom primenom zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor, i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako utvrdi da je došlo do povrede ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuju prekršaji;
• Prati razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i poslovne i druge prakse od značaja za zaštitu podataka o ličnosti;
• izrađuje standardne ugovorne klauzule;
• Sačinjava i javno objavljuje liste vrsta radnji obrade za koje se mora izvršiti procena uticaja;
• Daje pismeno mišljenje kada smatra da bi nameravane radnje obrade mogle proizvesti visok rizik ako se ne preduzmu mere za umanjenje rizika;
• Vodi evidenciju lica za zaštitu podataka o ličnosti;
• Podstiče izradu kodeksa postupanja i daje mišljenje i saglasnost na kodeks postupanja;
• Obavlja poslove prikupljanja dokaza o nezavisnsti i stručnosti pravnih lica, kao i o nepostojanju sukoba interesa u postupku akreditacije pravnih lica koja kontrolišu primenu kodeksa postupanja;
• Podstiče izdavanje sertifikata za zaštitu podataka o ličnosti i odgovarajućih žigova i oznaka i propisuje kriterijume za sertifikaciju akreditacionog tela;
• Sprovodi periodično preispitivanje sertifikata;
• Propisuje i objavljuje kriterijume za akreditaciju sertifikacionog tela i obavlja poslove prikupljanja dokaza o nezavisnsti i stručnosti pravnih lica, kao i o nepostojanju sukoba interesa u postupku akreditacije sertifikacionog tela;
• Odobrava odredbe ugovora ili sporazuma;
• Odobrava obavezujuća poslovna pravila;
• Vodi internu evidenciju o povredama ovog zakona i merama koje se u vršenju inspekcijskog nadzora preduzimaju;
• Obavlja i druge poslove određene ovim zakonom.
Zbog svega navedenog predlažemo da se formira Izborni regulatorni panel koji će činiti predstavnici navedenih regulatornih tela koji će tokom izbora vršiti monitoring izbornog procesa iz ugla svojih nadležnosti i biti u saradnji sa Nadzornim odborom Skupštine Srbije.
Ideja dupliranja uredništava u okviru javnih servisa će samo legalizovati kršenje Ustava član 51, koje je BIRODI u svojim monitorinzima medija i istraživanjima publike konstatovao, jer će građani delimično ostvarivati svoje pravo na obaveštenost i informisanje.
Zato na tragu pristupa „ gnezda izbornog integriteta“ predlažemo da Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Nezavisnog društva novinara Srbije formiraju Komisiju za integritet izveštavanja medija u izbornom procesu sa ciljem da na sistematičan način prate poštovanje Kodeksa novinara Srbije , a čije preporuke i saveti bi bili obavezujući za članove ovih strukovnih udruženja i čije ne poštovanje bi bilo povod za isključenje iz udruženja. Primer potrebe za ovim mehanizmu je kršenje Kodeksa novinara Srbije su tzv. partijske kamere, tj. nesankcionisano i suprotno Kodeksu novinara Srbije prikazivanje propagandnog materijala izbornih lista kao novinarskih sadržaja u okviru izbornih hronika.
Ovaj mehanizam bi se posebno odnosi na novinare koji su zaposleni u javnim servisima. Komisija za integritet izveštavanja medija u izbornom procesu bi propisala Pravinik o unutaredakcijskoj evaluaciji u čemu bi podršku pružio i Biro za društvena istraživanja, a u čije nalaze bi uvid imala Komisiju za integritet izveštavanja medija u izbornom procesu.
Odgovonost za stanje programa je na Programskom savetu, koji se „stara se o zadovoljenju interesa slušalaca i gledalaca u pogledu programskog sadržaja. Savet razmatra ostvarivanje programske koncepcije i razmatra kvalitet programskog sadržaja javnog medijskog servisa, prati sprovođenje programskih načela i obaveza utvrđenih zakonom i u vezi sa tim obaveštava, daje preporuke i predloge generalnom direktoru i Upravnom odboru RTS. Najmanje jednom godišnje organizuje javnu raspravu o programskom sadržaju javnog medijskog servisa“ . Iz tog razloga predlažemo da se proces izbora članova Programskog saveta RTS odloži i proces izbora sprovede u skladu sa principima integriteta, a to znači po proceduri u skladu sa jasno navedenim kriterijumima.
Kako bi se sprečila funkcionerska kampanja potrebno je uspostaviti saradnju Agencije za sprečavanje korupcije i Republičke agencije za medije, koji bi razmenjivali podatke koji se tiču zloupotrebe javnih funkcija i izveštavanju medija kojje takve zloupotrebe ne sankcionisano promoviše. Ovo se prevashosno odnosi Zakon o sprečavanju korupcije član 50 . Istovremeno je potrebno naglasiti da se ovim članom , tj. stavom pet koji glasi:
„Javni funkcioner ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje tih javnih skupova i susreta za javno predstavljanje učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanje birača da za njih glasaju na određenim izborima, odnosno da bojkotuju izbore.
Odredba stava 4. ovog člana ne odnosi se na javne funkcionere koji su izabrani neposredno od građana.
omogućava predsedniku Republike da koristi javne resurse za partijsku promociju bez kazne.
Ono što takođe ima veliki uticaj na integritet izbornog procesa je način sastavljanja izbornih lista. Prema statutima Srpske napredne stranke (član 45) , Demokratske stranke (član 41), Stranke slobode i pravde član (član 32) , Socijaldemoratske stranke (član 34) , Narodna stanka (član 70) predsednik stranke predlaže kandidate između ostalog i za poslanike čime se stvara potencijalni sukob interesa, odnosno izabrani poslanici stavljaju u zavisan odnos prema predsedniku stranke ukoliko on postane predsednik Republike (neposredno) ili podrškom kandidatu na izborima za predsednika Republike (posredno) u smislu kako je definisao Zakon o sprečavanju korupcije član 40. Iz tog razloga predlažemo da ne samo navedene stranke koje su ovde navedene kao primer promene ovaj član na način da neko drugo telo u deliberativnom procesu donese odluku o kandidatima za narodne poslanike.
Što se tiče predloga uspostavljanja Poverenika koji bi se bavio pritiscima na birače, smatramo da je bolje rešenje ono koje je propisano u Zakonu o uzbunjivačima kojim se štite uzbunjivači koji ukažu na korišćenje javnih resursa i vršenje pritisaka na birače.
Da bi sistem funkcionisao potrebno je da se preispitaju postojeći stručni, materijalno-tehnički, kadrovski resursi koji postoje kod obveznika Zakona o zaštiti podataka i nakon toga pristupi njihovom jačanju,
• Izvrše izmenama gde se evidentira postojanje sukoba interesa u smislu da su osobe koje su zadužene za prijem informacija od uzbunjivačima u sukobu interesa kako to definiše Zakon o Agenciji za sprečavanje korupcije (članovi 40 i 41)
• Sprovede kampanja promocije prava uzbunjivača i načina prijave
• Izrada online platforme za prijavu nepravilnosti koja bi bila pod kontrolom Nadzornog odborom. (BIRODI je razvio platformu www.integrist.net i promotivni materijal)
Integritet izbornog procesa nije moguć bez integriteta ključnog aktera, a to su političke stranke Inicijativa za usporavljanje integriteta na nivou planova integriteta za političke stranke. Iz tog razloga predlažemo izmenu Zakona o sprečavanju korupcije, člana 95 na način da političke partije, odnosno pokretni koji čine izborne liste ili podržavaju predsedničkog kandidata moraju da imaju plan integriteta, bez čije pozitivne verifikacije ne mogu da učestvuju.
I na kraju, ali ništa manje značajno, potrebno je utvrditi zakonitost rada Republičke agencije za elektonske medije čiji Savet kao telo radi po statutu koji nije usklađen sa Zakonom o elektronskim medijima. Naime, prema članu 115 Zakona o elektronskim medijma bilo je potrebno da se uskladi statut Saveta REM-a sa novim zakonom u roku od 90 dana. Saglasnost prema članu 33 istog zakona je trebala da da Narodna skupština Srbije. Ova činjenica dovodi u pitanje legalnost donetih odluka ovog tela.

 

Preporuke koje su plod BIRODI monitoringa integriteta izbornog procesa

 

• Agencija za sprečavanje korupcije da uradi analizu rizika izbornog zakonodavstva, kao i zakona koji se neposredno odnose na prava i obaveze izbornih aktera i napravi predlog izmena. Ovo se posredno odnosi na usklađenost Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o predsedniku Republike, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o političkim aktivnostima sa članom 6. Ustava Srbije koji reguliše oblast sukoba interesa.
• Agencija za sprečavanje korupcije da uradi analizu rizika sukoba interesa u slučaju predsednika Srbije, a imajući u vidu član 6. Ustava Srbije, članove 40. i 41. Zakona o sprečavanju korupcije i član 45 Statuta Srpske napredne stranke, a u svetlu člana 118. Ustava Srbije.
• Izmeniti Zakon o sprečavanju korupcije na način da predsednik Republike ne bude izuzet od primene člana 50. kojim se sprečava zloupotreba javnih resursa u partijske svrhe.
• Agencija za sprečavanje korupcije da u okviru svog plana integriteta reguliše potencijalne sukobe interesa za funkcije direktora, pomoćnika direktora, članove Veća u odnosu na svoje predlagače i političke partije čiji su bili članovi ili su članovi povezana lica
• Izmeniti Zakon o predsedniku Srbije na način da se doda član kojim bi predsednik Republike po stupanju na funkciju dao ostavku na funkcije u političkoj stranci i o tome obavestio Narodnu skupštinu Srbije.
• Izmeniti Zakon o sprečavanju korupcije na način da političke stranke moraju da imaju svoj plan integriteta kao instrument etičkog upravljanja i uslov za dobijanje sredstava iz javnih izvora.
• Izmeniti Zakon o sprečavanju korupcije na način da se utvrdi rok u kojem Agencija za sprečavanje korupcije treba da objavi svoj izveštaj o izborima.
• Agencija za sprečavanje korupcije da napravi analizu integriteta izbornog procesa na osnovu nalaza posmatračke misije ODIHR-a, i u to uključi svoj izveštaj o izborima.
• Urediti izbor članova Nadzornog odbora Narodne skupštine Srbije, i to na način da budu jasno definisani procedura kandidovanja i kriterijumi za predlaganje i izbor članova ovog tela, da predlagač ne može predložiti osobu koja je član političke stranke ili je u poslovnim ili nekim drugim odnosima sa političkom strankom, odnosno da je zaposlena ili ima poslovne odnose sa medijima u Srbiji. Promenom zakona urediti da predlagači mogu biti i drugi akteri, kao što su strukovna udruženja, univerziteti, organizacije civilnog društva i grupe građana.
• Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i poverenica za ravnopravnost da proaktivno deluju tokom izborne kampanje na zaštiti prava građana koja su vezana za izborni proces.
• Izmenom Zakona o zaštiti uzbunjivača dodatno precizirati zaštitu prava uzbunjivača u izbornom procesu i regulisati ulogu Republičke izborne komisije u procesu realizacije ovog Zakona.
• Regulatorna agencija za elektronske medije da uspostavi praksu objave podataka monitoringa medija u čitljivom formatu na svojoj internet prezentaciji ili na prezentaciji https://data.gov.rs/
• Regulatorna agencija za elektronske medije da u okviru svoje metodologije monitoringa izveštavanja emitera uvrsti merenje tonaliteta predstavljenih aktera.
• Regulatorna agencija za elektronske medije da u skladu sa svojim nadležnostima spreči fenomen “partijskih kamera”.
• Savet Regulatorne agencije za elektronske medije da napravi analizu izjava članova Saveta i utvrdi da li je dolazilo do kršenja Kodeksa od strane članova Saveta REM-a.
• Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije da naprave analizu primene Kodeksa novinara Srbije tokom izborne kampanje, da izvrše izmene i unaprede mehanizme monitoringa i sankcionisanja kršenja Kodeksa.
• Etička tela strukovnih udruženja i komora stručnjaka tokom izbornog procesa da prate sa posebnom pažnjom slučajeve kršenja etičkih kodeksa profesija od strane svojih članova, kao i da stvore uslove za njihovo prijavljivanje.
• Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da predloži usvajanje zakona kojim bi se sprečilo delovanje tzv. fabrika botova.